Ni ne pomišljajte na mir u domu svom! A, ne! Za zvučnu potku pobrinut će se: radio – fiksni pas, televizor – vječno ognjište, telefon – ušno bučlio. Kad ste zadnji put putovali autobusom? Ako se posadi nije pušilo nije bio zadimljen, jer autobusi kao fol mare za pluća putnika; ali bilo je 100% bučno – prijevoznik vam nije dao spavati po danu – jer treba budan biti i slušati naa-roo-dnii raa-dii-oou! Pokušate li zatražiti sniženje glasnoće, dobit ćete prijetnju pred izbacivanje iz busa. Noću je pak na rasporedu prisilno bdijenje uz videoinstruktažu nasilja s bar jednim oglednim umorstvom. Java. Neki autobusni kolodvori, kao karlovački, čak se trude pružiti putnicima dodatnu ugodnost – eto glazbe, živio radio koji trešti kao za radne akcije! Prolaze režimi, karavane laju, sve se ori. Zvučnik neumorno dreči sve u 16. Cviče tramvajske šine na križanju, asfalt drhti. Mladohisti se tresu tražeći sreću u disku. Dum, dum, čakalaka bum, bum… oaza decibela, che bella… još jedna Stella Artois! U baru neće biti nikad ništa za jelo, neće biti telefonske, a možda vam se posreće novine, ali mjuza – bez nje nikako! Bit će vam teško razumjeti sugovornika, u moru zvučnih valova iz zvučnika, bit će vam teško razaznat’ prijatelja u oblacima dima. Po muzici stranac će shvatit’ da je na Balkanu, ili u najboljem slučaju na nekakvom Parakrfu. Zalud sve priče eliterske! Čemu grč, žurba?! Ljudi u potrazi za izgubljenim zavičajem, zgurani u region jezično, glazbeno i politički… praf im budi! Ni ne pomišljajte na mir u domu svom! A, ne!
Za zvučnu potku pobrinut će se: radio – fiksni pas, televizor – vječno ognjište, telefon – ušno bučilo. Uveseljavat će vas neumorna loj tranja Olivera Lifta i radovat ćete se ćelavom stružisaču odozgora. Naravno TV reklame će biti jače od svega. Kad se tržištari, nek se viče do kraja! Čim legnete otpočinut’, zaurlat će: `’KrOOOOmpiiraa”! Nedugo zatim, uslijedit će nesmiljeno trubakanje auta blokiranog pred zgradom. To može potrajati i pola sata, na radost publici anonimnoj, nedužnoj i brojnoj, i k tome posve nezaštićenoj. I baš kad usnete frulicu na proplanku drin će vas vratiti u svijet prodaje: “Gospodine Ixipsiloniću, želite li danas kupiti naš proizvod? Danas smo u vašoj zoni!” Ne dajte se smesti! Netko zvoni na vrata. “Vjerujete li u Boga?” Legnete po enti put, ali opet zvone – to je inkasator i TV pretplata. Popodnevna kolona svatovskih auta provest će se šorom usred grada bar dvaput, nek se čuje nek se zna tko za koga navija. Trubi trubi, maši maši! Jesu li maturanti ili osmaši, vaši ili naši?
I na kraju dana preostanu vam tihi cajti zvani gluho doba noći. Iskoristite ih korisno i nek vas ne probude smetlari rani. Rolete su spuštene, telefon isključen, a čepići u ušima… Dok mirno ispijate jutarnji čaj dežurni frend vreba svoj redovni telefonski termin. U to se javlja obiteljska prijateljica ogorčeno protestirajući protiv neprihvatljivog postupka samoiskapčanja telefona. Da se to više nije ponovilo! Dakle, dragi Ericssone, vrijeme je za neugasivi mobitel, imena Jovista ili BigBrother. Zamislite divote, biti sam svoj špijun dan i noć! Prodajni centri bit će nježni i fini, ali ćete ih morat’ svejedno slušat’, i biti na milosti njihove procjene primjerenog vam zraka i prikladnoj temperaturi za početak kihanja – jer oni znaju. Oni su stručnjaci. Oni znaju što je dobro za vas, a da vam nije dobro, ne bi im vi ni dolazili! Uživaoci blagodati tramvaja, osim tiskanja, znojavih pazuha, preklopljenih aura, krumpirovih kočenja, epskih psovki i laktarenja, nek blagodare zakonodavcu kojem ne pada na pamet zaštititi putnike ili gledatelje u kinima od pokretne bučne pošasti. Uostalom, uveli smo Dolby, a on nas uvodi u fetišku Europu, da. Možemo i dalje mirno grickati krokantne čipsove, jer Dolby je jači od svih šumova! A kako je stiješnjenima u tramvaju kad počne mobitelski koncert? Pokretelefonoše će uredno otpričati svoje, kao posred polja. Nitko od staloženih putnika neće se buniti. Ta tko može braniti slobodu govora? Zvučni teror naprijed, ostali stoj!
