Ljudi se bukivaju, 

ljudi plaču,

ljudi se grle,

valiže i kofe okolo lete.

Niki parte,

niki ustaju.

Jeni i drugi

od tuge umiru.

Brod je pronat

za partit.

Facoli po ariji vijolaju

pozdravljajući vne ki u 

tujinu parte.

Z palube broda slapovi suza

u more se kalivaju.

Na molu još veći plač,

još veća tuga,

svi grcaju,

potok suza

zaliva mol rastanka.

Brodska sirena

nadjačava tugu i bol.

Brod isplovljava.

Facoli još više lete.

Kamo brod gre,

kamo naše jadne ljude

pelja, to samo 

dragi Bog zna.

Na molu ljudi kleče i

ruke božice drže,

Bogu se mole

za mirno more

i srićan put

naših ljudi ki u tujinu

prid družima biže.