Vinko Coce – Dadologija


Mnogi buju pokušali danas naći reči da se oproste s tobom i ja sam jedan od njih.

Mnogi buju rekli lepo je pisal o Zagrebu, sve nas je okupljal, podsećal kak smo nekad živeli.

Da, baš tak i je bilo, bilo je s tobom onak kak i nekad, bilo je i kak bi trebalo biti uvek.

Pa sam došel do zaključka da se ne bum s tobom opraštal jer dokle god postoje tvoje priče i Zagreb, ti buš bil tu.

Bez fige u džepu, bez potrebe za lajkom, pisal si o Zagrebu, snimal emisije, potical, rival svakog od nas i upijal Zagreb, disal ga, lijegal i budil se ž njim.Svadil si se, nisi dal na sebe, ali srce si delil na kile, onak po domaći.Kuhal si taj zagrebački ajngemahtec onak kak se šika.Svega je vu njem bilo, a najviše ljubavi, osamdesetih, čage, priča, tekstova.

Niš ti nije moglo pobeć i ak’ je nešči zinul ‘Z’ ti si već bil tu i nadal se novoj priči o Zagrebu.

Pa, stari moj tak smo se i nas dva našli, ja sam napisal ‘Zagreb’ ti si zrecitiral, a ostalo je ušlo u povest našeg grada.

Ljudi su čitali, plakali se, al’ ne od tuge nek od sreće, zato kaj su kroz tvoje tekstove skužili da nisu živili zabadav.

E, sad zakaj si prešel tak rano, onak da se sve praši, zakaj nisi rekel zadnju, popil putnu, ma bilo kaj, ne znam.

Znam samo da si nam dal teški zadatak, kak i svaki profesor, ti znaš rešenje, a mi nek se mislimo.

Bilo kak bilo,još dugo bu odzvanjal taj prasak koji si proizvel svojim odlaskom.Još dugo bu mi odzvanjalo ‘Burke, pa moramo nekaj napravit’ i onda sto ideja i svega pomalo.

Kaj da ti velim na kraju, iako znam da se sad smiješ i misliš si ‘Kaj je papci? Jer vam limfa? Bute se valjda snašl nekak!’

Dadek moj ne brini, sve bu dobro!

Zapratite nas i na našem Telegram kanalu:  https://t.me/epohaportal

 

 

 

 

Podijeli članak:

Facebook
Twitter
Reddit
WhatsApp