Uobičajeni ljudi sve rade, jednostavno, uobičajeno; toliko uobičajeno, da se to ljudima od duha gadi. Uobičajeni ljudi uobičajeno dožive prvi seks. Uobičajeni ljudi se uobičajeno „zaljube“ – što pokupe na ulici, a ne primjerice iz literature 18. ili 19. st. Njima ne treba poezija da bi *ebali. Njima ne treba vremena da o nečemu malo dulje razmisle, jer oni u biti uopće ne razmišljaju.
Uobičajenim ljudima se tako zalomi: dijete, brak, kamata, kredit, otplata, dug, poznanik itd. Uobičajeni ljudi stvari doživljavaju uobičajeno. Oni preziru filozofiju. Oni preziru duh. Oni preziru koncepte. Oni se oslanjaju isključivo na hir, opsjenu, žurbu, trač, spiku, pušionu, brije itd. Uobičajeni ljudi su jednostavno uobičajeni, ima ih na milijune, na milijarde. Oni u svakom aspektu kreiraju diskurs, iako uopće ne znaju što ta riječ znači.
Na taj način kreiraju i sve druge stvari, bez da uopće znaju što one znače. Uobičajeni ljudi si pripreme fondove, grobnicu, životna osiguranja itd. Oni „misle“ na svoju djecu. Njihovo „ime“ će „nastaviti“ njihovi unuci i to im je dovoljno. Uobičajeni ljudi ne posežu za hazardom ili rizikom. Oni uvijek igraju na sigurno. Iako se čini da su nonšalantni, zapravo su opsesivno proračunati.
Proračunati su u brojakama, statusima, ogledalima, pozornicama, odjeku, „imidžu“, krvnim zrncima itd. Oni ovise o tuđem uvidu. Bez tuđeg uvida oni ne postoje. Njih netko mora zamijetiti. Njih netko mora odobriti. Oni ništa ne rade na svoju ruku. Oni rade onako kako se „treba“ raditi. Uobičajeni ljudi se uobičajeno: čude, zaprepaste, „dive“, međusobno si „čestitaju“, međusobno se „nagrađuju“. Oni ti pozvone na vrata i pitaju te: „kako si?“. Oni su toliko „uglađeni“ da je to neviđeno. Bonton znaju napamet.
To im je biblija pojmova. Uobičajeni ljudi nikad ne učine prijestup, ili nešto radikalno. Uobičajeni ljudi uobičajeno trpe i podnose (nepravdu itd.). Uobičajeni ljudi misle da „misle“. Uobičajeni ljudi „misle“ da su došli do „zaključaka“. Uobičajeni ljudi obično imaju kućnog ljubimca, primjerice. Uobičajeni ljudi vjerojatno nikad nisu bili u black out-u; to je nedopustivo. Uobičajeni ljudi su jednostavno: kršćani, kršteni u toj i toj crkvi te oni imaju „svoju“ „vjeru“ i „svoju“ „domovinu“.
Uobičajeni ljudi će ovaj tekst preskočiti. Uobičajeni ljudi će „misliti“ da je ovaj teskt napisao manijak. Uobičajeni ljudi ovo neće lajkati. Uobičajeni ljudi ovo neće ni pročitati. Uobičajeni ljudi će samo „proći“ – mimo ovoga.
Uobičajeni ljudi se (nikad) neće zapitati (ni o čemu) – ni o sebi, ni o drugima. Uobičajeni ljudi će sve prihvatiti zdravo za gotovo. Uobičajeni ljudi će pogledati tekmu ili pročitati krimić. Uobičajeni ljudi neće preskočiti vijesti. Uobičajeni ljudi će otići na posao i uobičajeno obaviti sve što se od njih traži. Uobičajeni ljudi će na grobu imati natpis: „živio od tad do tad – taj i taj“ – i uobičajeni ljudi će s tim biti nevjerojatno zadovoljni i ponosni.