Jedna od najvrjednijih i najboljih ljudskih osobina je Strpljenje. Osobina koja zaslužuje veliko početno slovo, baš kao Ljubav.

Mnogo mi se puta dogodilo, dok sam ja u Strpljenju, ljudi oko mene luduju, a neki me pitaju zašto ne učinim ovo ili ono.

Činim, ali u tišini. Činim sama sa sobom…

I, rezultati ne izostaju.

 

Znam biti i nestrpljiva. Dok strpljivost donosi mir i sposobnost istinskog promatranja i djelovanja, a nestrpljivost je obuzimajuća, kao napad na ljudsku psihu i često bude kao pomračenje uma. Nešto slično opsesiji ili očaju…

Volim da me srce vodi, ali u tim “mračnim”, nerazumnim stanjima, jako je dobro da razum preuzme vodstvo.

A, srce će surađivati, pratiti razum i dodati to krasno i prijeko potrebno Strpljenje. Odlično stanje. Donosi zanimljivosti i preslagivanja vlastitih uvjerenja i stavova.

 

Za sada se mogu pohvaliti da mi se Strpljenje pokazalo kao jako dobra stvar.

Nekad treba i brzo uskočiti i reagirati odmah. Takve situacije prepoznajemo tek kad smo svoji gospodari u stanju Strpljenja. Nema mjesta za brzopletost.

 

Jako puno učimo kroz krive odluke. To nas najbolje nauči. Jednim brzopletim postupkom promijenimo vlastitu sudbinu. Svako ljudsko biće ima bezbroj sudbina i na kraju ipak sami biramo…

Shvatila sam da Životu treba vremena da posloži stvari. Najbolji pokazatelj, da smo na pravom putu, jest uspješno prevladavanje zapreka. Nailazimo na zidove. Strpljenjem pronalazimo i vrata u tim zidovima.

Ma, rekla bih da se na svakom putu nailazi na puno dokaza o savršenstvu Života.