Ne moraš svaki dan biti dobre volje, prštati od neke radosti i širiti osmijeh od uha do uha. Ima dana kada ti nije ni do čega. Kada bi se najradije zavukao u neku mišju rupu i čekao da prođu. Štoviše, imaš pravo povući se od svijeta i od ljudi.
Živiš život bez ikakvog moranja. Pokazivanja. Dokazivanja. Bilo čega.

Ima dana kada ti se ne prepričava ljudima što ti je i zbog čega si takav kakav si. Dana kada si slab i kada tu slabost osjećaš u svakoj svojoj pori.

Ima dana kada bi pobjegao u neku divljinu da nitko ne zna gdje si i punio srce mirisima prirode. Pogledom u daljinu. Dogodi se jednostavno da i sam sebi ideš na živce i nije te briga što te drugi gledaju kao čudaka. Ima dana kad sve preživiš, a onda staneš i zbrajaš gubitke. 

Shvatiš koliko ih je puno. Ima dana kada sve izgubljene komadiće sebe trebaš ponovno sastaviti zajedno. 

Nemaš nikoga da ti u tome pomogne. Samo dišeš i živiš, pa što život donese.