Duguješ sebi ljude koji te neće osuđivati na svaku. Zbrajati ti krvna zrnca. Pitati se za pozadinu svega što radiš, kao da ne možeš biti iskren. Otvoren. Onakav kakav jesi. Duguješ sebi ljude koji će ti reći – vrijediš. Ljude koji te neće prodati za neki sitni materijalni interes ili šaku novca. Duguješ sebi ljude koji će čuti tvoj plač i onda kada ne otvaraš usta, koji će vidjeti tvoje suze i onda kada one ne proviruju iza oka.
Duguješ sebi ljude koji znaju kako tvoje srce kuca iako nikada nisu naslonili glavu na tvoje grudi, ljude koji nisu s tobom zato što bi htjeli nešto dobiti, već zato što im je doista do tebe stalo.
Duguješ sebi ljude pred kojima ne moraš negirati svoje osjećaje, potiskivati ih, sakrivati. Već u svakom trenutku možeš reći: Bojim se, umoran sam, trebam nekoga.
Duguješ sebi ljude koji će ostati pokraj tebe i onda kad zagusti. Ljudi koji neće otići kad drugi odu.
