Jednoga dana kad prođe bol od povrede koju su ti zadali neki dragi i manje dragi ljudi, kad prođe bol od razočaranja i bol od poniženja, zastat ćeš i pogledat unatrag na sve to i shvatiti da je imalo neki smisao.
Primijetit ćeš da si postao jači, zreliji, odlučniji, ne zato što si radio na sebi, nego zato što je život radio na tebi.
Osjetit ćeš koliko je smirenost snažna emocija, smirenost što je jedan mučan period tvog života iza tebe i nemaš više potrebe da se na njega osvrćeš.
Taj dan neće biti kraj svih tvojih teških trenutaka s drugima, pojavljivat će se oni i dalje. Nekada i u mnogo većoj mjeri ali ćeš znati da u sebi imaš snage da se izboriš s njima, znat ćeš da nema predaje koliko god bolno bilo. To isto prošli su mnogi prije tebe, pa ćeš proći i ti.
Činit će ti se da stojiš na kraju jednog puta, a zapravo ćeš stajati na početku nekog novog. Ti ćeš biti nov i sve će biti jasno. Ono što je lako došlo, lako će i otići.
Bilo ljudi, bilo stvari. Ono za što si se borio, čuvat ćeš.
