Sada ne, ali nekada sam mislila da sam manje žena od drugih žena upravo zato jer ne skupljam cipele, torbe, parfeme ni šminku, jer ne pamtim imena modnih kreatora i njihovih proizvoda. Kada potrošim parfem koji mi leži, kupim nov. Isti. To su teme u koje rijetko zalazim jer ne poznajem materiju.

Volim imati samo onoliko koliko je dovoljno za svaku priliku, da kupim kada mi treba, jednostavno mi ne prija gužva ni u samom ormaru. Pa ni u frižideru. Ne zanima me ništa od svega toga posebno, kombiniram i osvježavam se detaljima.

Kada sam u obilasku nekog grada, mjesta, nebitno gdje, mislim da bih ukrala sebi od dragocjenog vremena kada bih ušla u neki butik, a da nemam jasnu ideju što mi treba. Kada sam s prijateljicama, a one bi uletjele u neku trgovinu, ja ih obično pričekam u kafiću i još im kažem da ne žure zbog mene.

Moji interesi su na potpuno drugoj strani, okrenuti daleko od izloga i samoposluga. Eto jedino što volim to tržnica. Posebno ona moja Kalenićeva. Ako su zadovoljni ljudi najlošiji kupci,  moram priznati, ja sam zadovoljna žena…