Ne moraš svaki dan biti dobre volje. Prštati od neke radosti. Širiti osmijeh od uha do uha. Ima dana kada ti nije ni do čega. Kada bi se najradije zavukao u neku mišju rupu i čekao da prođu. Štoviše imaš pravo povući se i od svijeta i od ljudi. I živiš život bez ikakvog moranja. Pokazivanja. Dokazivanja. Bilo čega. Ima dana kada ti se ne prepričava ljudima što ti je i zbog čega si takav kakav si.

Dana kada si slab i kada tu slabost osjećaš u svakoj svojoj pori.

Ima dana kada bi pobjegao u neku divljinu da nitko ne zna gdje si. Punio srce mirisima prirode. Pogledom u daljinu. Dogodi se jednostavno da i sam sebi ideš na živce. I nije te briga što te drugi gledaju kao čudaka. Ima dana kad sve preživiš, a onda staneš i zbrajaš gubitke. I shvatiš koliko ih je puno. Ima dana kada sve izgubljene komadiće sebe trebaš ponovno sastaviti zajedno.

A, nemaš nikoga da ti u tome pomogne. Samo dišeš i živiš, pa što život donese.