Koliko si puta rekao „kasnije ću“ i stavio jednu važnu stvar na čekanje, jer nisi bio spreman. Mislio da nije pravo vrijeme, jer nisi dobro rasporedio prioritete. Važne ljude u svom životu, a onda je došlo sutra i prekosutra i opet si ponovio „kasnije ću“.

Do kada tako misliš živjeti? Zašto to „kasnije“ ne govoriš svojim brigama? Kasnije ću se brinuti. Kasnije ću se plašiti. Zašto te stvari ne ostaviš za kasnije?

Ima jedan razlog zašto odgađamo važne ljude. Važne trenutke. Važne stvari. Prošli smo previše boli. Udaraca. Razočaranja.

Mislimo da će doći opet ili mislimo da će biti vremena. Doista će i biti vremena, ali neće biti vremena za nas. Sjeti se toga svakog dana. Svaku večer. Jedan je dan tvog života manje i ne znaš koliko će ih još biti. Kajanje za neproživljenim životom jedno je od najgorih. Ne govori više „kasnije“. To vrijeme ne postoji.