Ne vole oni koji kažu „volim te“, niti oni koji se razbacuju slatkorječivim riječima o ljubavi. A ima takvih na bacanje. Vole oni koji te nazovu i pitaju „kako si“ i „treba li ti što“. I oni kojima je doista stalo da u tvom životu sve bude u redu.

Vole oni koji su tu kada treba i koji nemaju izlike „trebao sam ovo, morao sam ono“. Vole oni koji ti prilaze onda kada svi drugi odlaze i u mnoštvu ih uvijek možeš prepoznati. Jer ima na njima neke jednostavnosti i sjaja.

Ne vole oni koji pišu srceparajuće poruke, niti oni koji te obasipaju najnježnijim izljevima ljubavi. Vole samo oni na koje možeš računati, i kad je zgodno i kad je nezgodno. Možda neće govoriti o osjećajima ili pokazivati ih, ali ne zaboravi da njihove oči govore.

Više od svega. Njihove ruke govore. I svaki put kad vas slomi očaj i tuga naći će se pred vama ti ljudi i ponuditi vam novi razlog za boriti se. Ne odustati od sebe. Ni od života. Jer život je jedan. I vrijedan.