Koliko sam puta čuo da netko kaže „nemam vremena“, a znam da ga je imao? Koliko sam puta sam rekao da „nemam vremena“, a imao sam ga?
Samo mi nije bio prioritet. Svi znamo da se lažemo. Ali da se baš toliko lažemo, ne znamo. Ali valjda je to zato da ljude ne boli i da im ne kažeš: „Nisi mi bitan pa zato za tebe nemam vremena.“ Možeš li malo stati i razmisliti? I baciti jedan pogled u budućnost. Samo na trenutak.
Jednog dana kada dođemo do kraja svog života sjetit ćemo se mnogih stvari. Možda nam kroz glavu prođu sve situacije gdje smo rekli „nemam vremena“. I ljudi kojima smo to rekli. A onda možda samo zasuzi niz lice.
Zaustavi se malo! I uhvati sebe. Kome i čemu govoriš „nemam vremena“. Roditeljima koji će se brzo preseliti na drugi svijet? Djeci koja će za koju godinu otići iz tvog života? Stvarima i iskustvima koje voliš? A onda razmisli imaš li još vremena?
