Svaku večer život ti u jednoj rečenici sažme cijelu mudrost. Svi te vole dok im trebaš. Nevjerojatno precizno.

Onda odlaze. Jedno po jedno. Po onom redu po kojem im više ne trebaš. Kako god bilo zaželi tim ljudima sreću. Trebat će im ako tako žive. Ako tako putuju od jedne do druge osobe koja im u pojedinom trenutku zatreba.

Bilo kao objekt ispunjenja neke njihove želje, potrebe ili samo kao prolazna stanica.

Neka te ne žalosti činjenica što većima ljudi odlazi kada im više ne trebaš. Tako ćeš bolje vidjeti tko će tu stvarno ostati.  Dobro zapamti te ljude. Jer ta činjenica važnija ti je od datuma tvoga rođenja.

Ili nekih drugih stvari za koje si mislio da su važne. Možda je tako i bolje. Ostaje ti mirniji život. Jednostavniji. Bez prevelikih očekivanja.

Život s ono malo ljudi koji doista vrijede. Nemoj nikada zaboraviti zahvaliti im. Zavrjeđuju oni i mnogo više!