Težak je onaj teret anksioznosti. Brineš i brineš. Znaš da ništa nemaš od toga i opet brineš. Sve ti je problem i svugdje je problem. Gdje god se okreneš, ne možeš naći razloga da se smiriš. Uspokojiš. Odmoriš. Težak je teret i depresije. Ni do čega ti nije stalo. Kao da je nestalo snage. Nestalo volje. Nestalo prilika. Svega nestalo, jer si odustao od sebe. Od želje da se boriš za ono za što si se nekoć borio. Odustao od života.

Težak je teret samoće. Izdaje. Povreda. Razočaranja. Umora. Koliko je tih tereta na plećima malog čovjeka. Svakog dana. Svake večeri. A onda se čudiš njegovom ponašanju. Čudiš se kad napravi nešto ludo. I kada mu nije ni do čega. Kada bi se najradije zakopao u neku rupu iz koje ne bi izlazio. Nemoj ga osuđivati. Pokušaj razumijeti. Nikada ne znaš koji je sljedeći teret koji ćeš ti nositi.

Kako će ti biti. Zato uvijek budi podrška. To je najmanje što možeš biti.