Čovjek u životu ne traži i ne treba puno. Tek da ima neku osobu pokraj sebe. Koja će i u dugim zimskim noćima i u proljetnim jutrima biti tu. Kada je teško i kad nije. Na koju može računati i s kojom u miru može kavu popiti. Pričati nešto znajući da će biti saslušan.

Kada nađe takvu osobu, problem počinje kada pomisli –  možda bi mogao imati bolju. Atraktivniju. Zanimljiviju. Tada izgubi sve.

Zapamti jedno pravilo. Ljudi nisu stvari da ih možeš koristiti po potrebi.

Kada ti više ne trebaju onda ih odbaciti. Nisi čovjek ako to činiš. Nauči sebe što ti doista treba za život.

Tada ćeš sve stvari dovesti u red i vidjet ćeš da ti ne treba nečije savršenstvo. Ni izvana, ni iznutra. Da ti ne treba neka super moć, jer je nitko nema. Samo netko da ti vrati osmijeh na lice kada ga nema. Nekoga tko se malo trudi da te ne izgubi.