Ne rastemo slušajući vlastiti glas, rastemo kad počnemo slušati. Imala sam milijun takvih situacija i ja uvijek znam što točno reći, imam spremne argumente, posložene rečenice i samo bih čekala da ova druga osoba završi da ja mogu početi.

Ništa ja, pod milim Bogom slušala nisam. Samo sam čekala svoj red. Vjerujem da to radi većina ljudi. Slušamo da odgovorimo, ne da razumijemo. I to je zapravo kontrola.

Želiš zadržati razgovor pod svojom verzijom stvarnosti i ne puštati ništa novo unutra, jer čim poslušaš, postoji rizik da ćeš morati promijeniti mišljenje. A to nije ugodno.

Od stalnog govorenja, objašnjavanja, dokazivanja, mi ne rastemo. Rast ne dolazi iz toga da ponavljamo ono što već znamo, nego iz onoga kad prvi put čujemo nešto što nam nije išlo u korist, a bilo je točno.

Najteža stvar u komunikaciji nije reći pametnu rečenicu nego zašutjeti dovoljno dugo da čuješ nešto što nisi planirao čuti.