Možda će ti se do tog trenutka činiti prava vječnost i da ništa nema smisla.

Život je takav. Uči te strpljenju kada je to iskustvo prava muka. Jednostavno, moraš shvatiti da nisi gospodar mnogih stvari. Sve što možeš je prihvatiti ih takve kakve jesu i čije jesu.

Ništa ne forsiraj! Svi bi htjeli više ljubavi. Više pažnje. Više poštovanja.

Kada ti netko to daje preko volje, onda bolje nemoj uzimati. Život postaje bolji kada shvatiš da najbolje susrete ne možeš isplanirati. Oni se dogode.

Ljudi koji te ne žele, mogu te samo naučiti da ne trebaš ni ti njih željeti, zapamti, ponekad je najbolji način da primiš poštovanje i pažnju samo da se okreneš i kreneš svojim putem. Ništa na silu!

Lijepo je kad ne daš karakter. Za malo novaca. Slave. Moći. Lajkova. Lijepo je kad odlučiš ostati svoj, bez obzira što drugi to ne čine i što te zbog toga krivo gledaju. Kao da si im napravio nešto loše.

Sami nemaju hrabrosti za iskorak. Lijepo je kad u materijalnom svijetu nisi još zapustio svoju dušu i činiš ono što te ispunjava.

Kad shvatiš da je uvijek pravo vrijeme. Da nazoveš nekoga koga drugo nisi čuo, ohrabrišga, obraduješ, razveseliš.

Lijepo je kad prihvatiš svoj život onakav kakav je i prihvatiš cikluse radosti i tuge. Odlazaka i dolazaka.

Shvatiš da se sve u životu ponavlja. Nitko nije ni bolji, ni gori. Svi u određenim periodima života donosimo odluke koje mislimo da su najbolje za nas, a možda i nisu. Svakako najljepše je kad sačuvaš obraz i karakter i kada shvatiš da se ni za što ne prodaju. Po onom unutarnjem glasu živiš svaki dan. Uzimajući sve što ti život pruža.