Znate kaj, trg koji mi je posebno prirasel srcu je Britanac. Ne znam kak i ne znam zakaj, ali možda zato jer mi je Britanac, Mali plac ili Ilički trg kak ga je zvala moja baka bil prvi dodir s gradom, prvi izlazak u gradsku vrevu.

Kak to? Pa lepo – deda bi me poslal platit račune u poštu, a taj zadatak mi je bil omiljen jer bi nekaj sitnog uvek ostalo za mene. Kaj je to posebno u Britancu, pa baš ništ, a zapravo sve. Njegova duša krila se u limenim kioscima, a iz jednog od njih su tak mirišali ćevapi, da bi mi mam sline došle pri samom prolasku pored kioska. Bile su tu i kumice sa friškim sirom i vrhnjem, ak’ si htel nekaj slatkoga, tu je uvek bila Rukavinka. Na uglu stari Unikonzum, kojeg baš nisam volil jer je uvek bila gužva. Sećam se i parkinga koji bi se ljeti moral ispraznit jer bi dolazili Makedonci s lubenicama i to onim tamno zelenim. Uh, al’ su bile slatke, ko med. Vikali bi Makedonci ‘Ajde, srce ladi, pare vadi! Sve dam samo da prodam!’

Prvi hamburger kaj sam probal je bil u ‘Piccolu’ na Britancu, točnije kraj autobusne stanice za Pantu. Bil mi je najbolji na svetu i sad se sećam tih okusa tog uživanja. Živo je bilo uvek, a atmosfera onak prava gradska, od kumica, do starih napirlitanih gospođa s klasičnim ‘Jezuš Marija, kak je skupo! Kaj ste svi ponoreli!’, a na njoj bunda od nerca koju su drugde nosili samo pripadnici kraljevske obitelji.

Caffe bar ‘Britanac’, na uglu Nazorove, lokalne priče, par starih cugera, uvek isto, ali nikad dosadno. Kiosk Vjesnika di bi se informirali i kupovali Večernjak i Vjesnik, obavezni železni Francek, koji te napojil, ak’ si bil žedan. Uglavnom, stvarno si mogel omirisat grad i udahnut tu zagrebačku prašinu, koja mi nije bila baš draga, a sad kužim da je bila posebna.

Taksijaneri parkirani kraj pošte, uvek u nekim kombinacijama, svim su se živim bavili, a najmanje taksirali.

Navečer sve bi zgasnuli i trg bi utihnul. Muzika se mogla tiho čuti iz ‘Pulfera’, gdje bi poslije izlaska svratili na pohani oslić. Nekad bi stajali vani i slušati tišinu, koju bi s vremena na vrijeme prekinula buka tramvaja. Britanac je jedno vreme za mene bil Zagreb u malom, a danas su ostala samo sjećanja na trg koji je bil moj prozor u svijet u tim mladenačkim danima.